Školovali smo se kao i svi klasični muzičari u našoj zemlji.

Od malena smo svirali kompozicije Mocarta, Baha, Šuberta i brojnih drugih autora čija su imena nadaleko poznata. I bili smo dobri u tome.

Upisali smo muzičke akademije gde smo upoznali i dela nekih kompozitora koji nisu umrli tako davno. 

Shvatili smo da je tehnika sviranja u njihovim komadima mnogo drugačija u odnosu na ono što smo do tada znali. 

Bio nam je izazov da savladamo tu zahtevniju tehniku. 

Koliko god bilo teško dok smo vežbali (svako svoj instrument), 

osećali smo se moćnije jer možemo da proizvedemo neke sasvim nove, kul zvuke i da istražujemo granice naših instrumenata u nekim nepoznatim pravcima.

Otkrili smo drugačiji smisao bavljenja muzikom.

Počeli smo da cimamo kolege kompozitore da pišu tehnički zahtevnije komade za  nas, kroz koje bi naši instrumenti dobili nove boje. 

Osim toga, savremena dela imaju i potpuno drugačiju, nepredvidivu harmoniju, zbog koje smo razvili novi način muzičkog mišljenja. 

Uvideli smo da se mnogo više razvijamo kao muzičari
svirajući savremena dela, kao i da ono u čemu mi uživamo treba da predstavimo i svima vama, da vam otkrijemo novi svet muzike. 

Shvativši da kod nas ne postoji nijedna organizacija koja je posvećena produkciji savremene muzike, edukaciji o njoj, a još manje

promociji, odlučili smo da osnujemo naš Centar kako bi što više ljudi bilo u Kontaktu sa savremenom muzikom.